Tokom višegodišnje prakse u radu sa našim pacijentima i klijentima, uočili smo da su vlasnici pasa i mačaka često u zabludama vezanim za zdravstvene probleme svojih ljubimaca, a svakodnevnom edukacijom naših klijenata nastojimo da razjasnimo te zablude i greške.
Da bi iskorenili sve zablude nastojimo da maksimalno edukujemo svoje klijente, prateći savremena naučna i praktična dostignuća u oblasti kliničke patologije i terapije.
Odgovori koje možete ovde naći mogu vam uštedeti vreme i novac, a vašim ljubimcima biti od koristi.
Izbegavajte ovo, jer su to lekovi koji štetno deluju na zaštitni, mucinozni sloj želudačne sluznice i već posle 2 - 3 popijene doze mogu dovesti do pojave fatalnih želudačnih čireva.
Ne jer su do tog perioda mladunčad zaštićena kolostralnim antitelima i antitelima iz krvotoka majke. Ukoliko su one ranije imunizovane, aplikovanje vakcine pre 6. nedelje života dovodi do negativnog efekta i takva štenad i mačići su podložniji infekcijama.
Pošto je sve prisutniji 'trend' da vlasnici i odgajivači sami vakcinišu svoje ljubimce, savetujemo Vam da taj posao poverite stručnjacima tj. izabranim veterinarima.
Vakcinacija protiv besnila može se obaviti već u starosti od 3 meseca.
Dugogodišnja je zabluda da ova vakcina dovodi do toga da pas zakržlja, pa je navodno ne treba davati pre navršene godine dana starosti.
Nemojte to raditi. Poslednjih godina svedoci smo sve prisutnije pojave neonatalnih infekcija i uginuća štenadi i čitavih legala. Najčešći uzročnici stradanja legala u prvim danima života su: Herpes virus, Bordatella bronchiseptica i Brucella canis...
Čest je slučaj da vlasnici samoinicijativno tokom skotnosti leče svoje kuje i 'rade im vaginalne briseve'. Najčešće izolovane bakterije nisu direktni uzročnici neonatalnih uginuća štenadi. Zato savetujemo odgajivače da svoje plotkinje obavezno testiraju na tri gore navedena osnovna uzročnika uginuća legla.
Obavezno tretirajte Vaše ljubimce protiv parazita prema preporukama veterinara. Sa globalnim klimatskim promenama i na našim geografskim širinama se sve više pojavljuju do sada nepoznati paraziti i njihovi vektori. Oni mogu imati vrlo negativan uticaj na zdravlje Vaših ljubimaca.
Obavezno tretirajte Vaše skotne kuje i mačke protiv parazita tokom graviditeta. Zbog transplacentarne migracije larvi psećih i mačijih glista tokom skotnosti, štenad i mačići se u velikom broju rađaju inficirani ovim parazitima što može stvoriti ozbiljne probleme ovim mladuncima već u prvim nedeljama života.
Ne lečite ekceme uzrokovane 'upalom paraanalnih vrećica'.
Višedecenijska je zabluda mnogih vlasnika a, nažalost i veterinara, da se određene promene na koži kod pasa pripisuju upalama paraanalnih vrećica. Paraanalne vrećice su atavizam koju su psi nasledili od svojih divljih predaka. One su potpuno izolovan 'organ' i nisu po anatomsko-histološkoj strukturi čak ni žlezdani organi. Dakle nemaju apsolutno nikakve veze sa kožnim oboljenjima pasa. One imaju kao strukture svoju patologiju i ne treba ih pogrešno dovoditi u vezu sa drugim bolestima.
Ne bavite se 'upalama krajnika' Vaših pasa. Jedna od najčešćih zabluda je famozna upala krajnika ili stručno tonzilitis kod pasa. Upala krajnika kod pasa se gotovo nikada ne javlja kao primarno, samostalno oboljenje, već je isključivo pratilac drugih infektivnih oboljenja. Krajnici su korisni organi i predstavljaju 'prvu liniju odbrane' organizma od raznih uzročnika bolesti. Njihovo hirurško uklanjanje tzv. 'tonzilektomija' je indikovana jedino u nekim retkim situacijama: usled postojanja tumorskih proliferata ili ekstremne hiperplazije kada postoji opstrukcija disanja. Takođe, pojava hramanja kod mladih pasa, kao posledica preležane upale krajnika je čista zabluda.
Jedan od najvećih problema globalnih razmera kako u humanoj, tako i u veterinarskoj medicini je nekontrolisana i najčešće medicinski neopravdana primena antibiotika. U svakodnevnoj „maloj praksi“ primena antibiotika zauzima značajno mesto u terapiji različitih vrsta infekcija, ali je njihova primena često nekontrolisana i kompromitovana. To za posledicu ima pojavu rezistentnih sojeva nekih bakterija što predstavlja ogroman problem u kliničkoj praksi i potencijalnu opasnost po ljudsko zdravlje. Vođeni načelima dobre veterinarske prakse primenu antibiotika u svakodnevnoj praksi, sveli smo na najracionalniji nivo držeći se preporuka koje propisuju vodeće evropske i svetske strukovne organizacije. Stoga apelujemo kod vlasnika i odgajivača pasa i mačaka da ne leče na svoju ruku svoje životinje, a pogotovo ne antibioticima!!!
